Математика ме чини бољим човеком

Стојан Раденовић. Мој професор. Памтим га као посвећеног, дивног, образованог, културног, неформалног, а ипак је био ауторитет.

стојан

„До 1980. године је био наставник у 14. гимназији, да би потом докторирао и наредне две деценије био предавач на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу. Од 2000. године радио је на Машинском факултету Универзитета у Београду, где је дочекао и пензију.

Посао на факултету је учитељски, каже, и његова суштина је да професор поправља студенте са којима ради. У том процесу, додаје, често поправе и они њега.

– Нема веће радости од тога кад они мени пронађу грешку, када се створи интеракција на часу. То и њих и мене чини бољим људима – закључује Раденовић.“

Текст преузет са: Математика ме чини бољим човеком

Umro Vene Bogoslavov tvorac najpopularnijih zbirki za matematiku

Gotovo da ne postoji đak koji nije radio zadatke iz zbirke matematičara Venea Bogoslavova, koji je umro sam u 83. godini nakon kraće bolesti.Supruga mu je umrla pre nekoliko godina, pa je nakon njene smrti unajmio pomoć u kući, jer nije mogao sam da se brine o sebi.

vene

Veneove „Zbirke rešenih zadataka iz matematike“ se koriste gotovo 40 godina u nastavi u srednjim školama širom Srbije, kao i van granica naše zemlje. Bio je stalni autor Zavoda za udžbenike i član Društva matematičara.

venee

U Petoj gimnaziji predavao je punih 38 godina. U penziju je otišao 1999, ali, nažalost, nije uspeo da održi svoj zadnji čas, jer je počelo bombardovanje. Настави са читањем Umro Vene Bogoslavov tvorac najpopularnijih zbirki za matematiku

Poginuo Džon Neš, nobelovac iz „Blistavog uma“

dzon

Džon Forbs Neš, čovek čija je životna priča poslužila kao inspiracija za film „Blistavi um“ poginuo je u automobilskoj nesreći u Nju Džerziju.

Slavni matematičar (86) i njegova supruga Ališa Neš (82) poginuli su u taksiju koji je udario u ogradu u Nju Džerziju. Vozač taksija završio je u bolnici, javlja CNN, pozivajući se na policijske izvore.

Džon Neš je američki matematičar čiji rad uglavnom obuhvata teoriju igara, diferencijalnu geometriju, algebru i parcijalne diferencijalne jednačine, a takođe je radio na modelu slučajnosti i tražio opštu primenu u sistemu svakodnevnog života.

Njegove teorije danas se koriste u marketinškoj ekonomiji, evolucijskoj biologiji, računarstvu, na području veštačke inteligencije, u politici i unutar vojnih organizacija.

Dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju 1994. godine.

Njegov život bio je inspiracija za film snimljen 2001. pod nazivom Blistavi um, a glumio ga je Rasel Krou.

Neš je rođen je 13. juna 1928. u Blufildu u Zapadnoj Virdžiniji. Njegov otac (po kom je i dobio ime), bio je inženjer elektronike, a majka učiteljica. Roditelji su ga oduvek podsticali na proučavanje encikopedija i pohađanje raznih matematičkih tečajeva.
Nakon završetka studija, sa diplomom eksperta iz matematike, prihvatio je stipendiju na Pristonu, gde je radio na teoriji ravnoteže, i postavio definiciju i svojstva za nezavisne događaje u igrama, što će kasnije biti nazvano „Nash equilibrium“ – Nešova ravnoteža.

Tekst preuzet sa

http://rs.n1info.com/a63199/Svet/Poginuo-nobelovac-Dzon-Nes-po-kom-je-snimljen-Blistavi-um.html

Više o Nešu:

Настави са читањем Poginuo Džon Neš, nobelovac iz „Blistavog uma“

Маштовита природа

Неке појаве и облици које свакодневно налазимо у природи – шкољке, паукова мрежа, броколи, снег, морска звезда, киви, купус, сунцокрет…представљају скривене природне математичке обрасце који се понављају.

Погледајте геометрију која постоји у природи на линку: http://www.ekokutak.zivotinje.rs/single.php?alias=napravite-sami-frizider-koji-ne-trosi-energiju&id=11999

Број пи

На дан броја Пи, 14. март (3/14), подсећамо се зашто је он за Старе Грке био мистериозан 

Господин Пи има дуг реп. Господин Пи има бесконачно дуг реп. Кад су га питагорејци први пут упознали, још у Старој Грчкој, схватили су да имају посла са бројем који је изван сваког дотадашњег поимања.

Наиме, Пи је један од најпознатијих ирационалних бројева. Такви бројеви се не могу представити као разломак, а иза децималне запете садрже бесконачно много цифара. Број Пи није само ирационалан, мистериозан је на још један начин – он је трансцедентан. То значи да не постоји алгебарска једначина за коју би Пи био решење.

Међутим, овај број може да представља и нешто сасвим опипљиво. Стари Грци су помоћу канапа мерили обиме разних кругова – на пример бачви како би израчунали колико вина у њих стаје – и кад год би их поделили дужином пречника, увек су добијали вредност броја Пи.

Зашто однос пречника и обима круга дајe број који се не може написати као разломак два природна броjа? Ова древна мистерија заправо је много већа од геометријских кругова.

Познат и под називима Архимедова константа и Лудолфов броj, најчешће записан грчким словом π, он се јавља као пресудан фактор у огромном броју једначина које описују природне појаве. Тако Пи одређује брзину којом падају кишне капи, начин на који се шири и скупља свемир и прелама светлост или вероватноћу нестајања живих врста. Број Пи можда и најбоље повезује све области математике.

Најчешће се заокружује на 3,14, а може се користити и у било којој апроксимацији као што је 3,1415926535897932384626433832795… Понекад се у рачуну заокружује као количник 22/7.

Међу цифрама броја Пи, редом почевши од неког места, може се наћи било који коначни низ: ваш датум рођења, матични број, број телефона, све се то налази негде у броју Пи. Ако бисмо Мај месец математике кодирали са 052012 приметили бисмо да се овај код такође налази у броју Пи – на 1362638. децималном месту.

Текст је у потпуности преузет са http://elementarium.cpn.rs

Хипатија из Александрије

untitled

( Ὑπατία, око 370—415) је била грчка научница, прва историјски позната жена која се бавила математиком, астрономијом и филозофијом.

На предавања свезнајуће Хипатије у Александрију су хрлили млади с три континента. Њен сјајан ум био је праћен изузетном физичком лепотом а завршила је на крајње трагичан начи.

Tекст  o Хипатији